Verujem da je ovo pitanje svima palo palo na pamat otkako su se pojavila firme koje misle da će steći ogromno bogatstvo tako što pozivaju ciljnu grupu i nude im razne proizvode da kupe uz većeru o njihovom tošku.
Hm... Ajde malo da se zapitam ko su oni i šta oni stvarno nude. Ne znam kako oni znaju da sam ja njihova ciljna grupa? Neverovatno je da čim mi zazvoni telefon i ja podignem slušalicu osoba, obično ženska, mi je već ponudila nešto. Najgore od svega je što ja dnevno dobijem u proseku tri takva poziva i nemam više želju ni jednu jedinu reč da izgovorim već samo spuštam slušalicu. Neverovatno je da ljudi smatraju da je sasvim normalno nekog prekinuti u srd ručka ili ga probuditi i odmah ga napasti. To je kao da vam neko zazvoni na vrata, vi otvorite, a taj neko odmah na vas baci ćebe. Čekajte bre, sigurno mi ne trebate vi da bih znala šta mi treba u životu.
E sad ne bi ja ovo pisala da se u jednom trenutku oko ovog problema nisam zapitala da li sam odvratna džangrizava "žena" koja, kada joj je loš trenutak, može čak i da opsuje i LIČNO uvredi osobu koja samo radi svoj posao. Ta osoba nema bolji posao i da može sigurno bi našla bolji i ima neke rokove i mora da ispoštuje neke debilne zahteve svojih pretpostavljenih. Sigurna sam da nikome od tih operatera koji izvršavaju taj prljavi posao nije stalo do uznemiravanja građana. Verujem da su izložene ogromnom stresu baš zbog toga što to rade protiv svoje volje.
ALI, da li treba da se zapitam ko su ti famozni genijalci koji su osmislili ovakvu strategiju za prodaju svog sjajnog, najboljeg, neprevaziđenog, svemogućeg, najekonomičnijeg i neprevaziđenog proizvoda. Da li je to sudbina ili samo slučajnos jednom prilikom sam imala sreće da jednog i upoznam. Situacija je bila ovakva. Ja sam sa nekim svojim prijateljima bila na istom skupu gde i ta persona i imala sam priliku da čujem "životnu priču"dotičnog. Tek kasnije sam saznala da je on osnivač jedne od vodećih firmi koje prodaju svoje proizvode putem telemarketinga. Slušajući tog čoveka kako priča šta mu se sve dešavalo u životu znala sam da laže i baš se sećam trenutka kada sam pomislila u sebi da je bolje da mu se sad smeškam i da se pretvaram da se saosećam sa njim, nego da sam ga upoznala u nekoj firmi i da sam morala sa njim da sarađujem. Sećam se kako sam bila zadovoljna jer sam shvatila da je teški prevarant i kako ga čak nisam više ni pratila već sam se prepustila nekim svojim mislima.
Tek kasnije sam saznala da je baš on osnivač neke firme koja prodaje svoje proizvode isključivo penzionerima. Zašto mu je baš to ciljna grupa kada svi znamo kako penzioneri danas žive? Pa odgovor je jako jednostavan. Penzioneri su u suštini bolesni ljudi. Svaka čast onima koji su penzioneri i pored svih dešavanja u svim bivšim državama su uspeli da ostanu zdravi. Znači, penzioneri često boluju od nekih bolesti i kao i svaki bolestan čovek uradili bi sve samo da im bude bolje tj. da poprave svoje zdravstveno stanje. Tako da taj veoma moralan čovek lepo pozove penzionere, plati im večeru i ubedi ih kako baš njegov proizvod im treba da bi oni popravili svoje zdravstveno stanje. Pri tome im izađe u susret i svoj proizvod koji i sidu leči proda u nekoliko rata. Znači svesno im naudi do maksimuma. Prvo im ulije nadu da će im biti bolje, a zatim im dozvoli da mu ostanu dužni mesecima tj. da isplaćuju svoje ukazano poverenje na nekoliko rata.
E sad, mi malo mlađi koristimo računar i druga sredstva informisanosti i možemo da nađemo razne načine da se zaštitimo od telemarketinga. Samo ću spomenuti par:
Hm... Ajde malo da se zapitam ko su oni i šta oni stvarno nude. Ne znam kako oni znaju da sam ja njihova ciljna grupa? Neverovatno je da čim mi zazvoni telefon i ja podignem slušalicu osoba, obično ženska, mi je već ponudila nešto. Najgore od svega je što ja dnevno dobijem u proseku tri takva poziva i nemam više želju ni jednu jedinu reč da izgovorim već samo spuštam slušalicu. Neverovatno je da ljudi smatraju da je sasvim normalno nekog prekinuti u srd ručka ili ga probuditi i odmah ga napasti. To je kao da vam neko zazvoni na vrata, vi otvorite, a taj neko odmah na vas baci ćebe. Čekajte bre, sigurno mi ne trebate vi da bih znala šta mi treba u životu.
E sad ne bi ja ovo pisala da se u jednom trenutku oko ovog problema nisam zapitala da li sam odvratna džangrizava "žena" koja, kada joj je loš trenutak, može čak i da opsuje i LIČNO uvredi osobu koja samo radi svoj posao. Ta osoba nema bolji posao i da može sigurno bi našla bolji i ima neke rokove i mora da ispoštuje neke debilne zahteve svojih pretpostavljenih. Sigurna sam da nikome od tih operatera koji izvršavaju taj prljavi posao nije stalo do uznemiravanja građana. Verujem da su izložene ogromnom stresu baš zbog toga što to rade protiv svoje volje.
ALI, da li treba da se zapitam ko su ti famozni genijalci koji su osmislili ovakvu strategiju za prodaju svog sjajnog, najboljeg, neprevaziđenog, svemogućeg, najekonomičnijeg i neprevaziđenog proizvoda. Da li je to sudbina ili samo slučajnos jednom prilikom sam imala sreće da jednog i upoznam. Situacija je bila ovakva. Ja sam sa nekim svojim prijateljima bila na istom skupu gde i ta persona i imala sam priliku da čujem "životnu priču"dotičnog. Tek kasnije sam saznala da je on osnivač jedne od vodećih firmi koje prodaju svoje proizvode putem telemarketinga. Slušajući tog čoveka kako priča šta mu se sve dešavalo u životu znala sam da laže i baš se sećam trenutka kada sam pomislila u sebi da je bolje da mu se sad smeškam i da se pretvaram da se saosećam sa njim, nego da sam ga upoznala u nekoj firmi i da sam morala sa njim da sarađujem. Sećam se kako sam bila zadovoljna jer sam shvatila da je teški prevarant i kako ga čak nisam više ni pratila već sam se prepustila nekim svojim mislima.
Tek kasnije sam saznala da je baš on osnivač neke firme koja prodaje svoje proizvode isključivo penzionerima. Zašto mu je baš to ciljna grupa kada svi znamo kako penzioneri danas žive? Pa odgovor je jako jednostavan. Penzioneri su u suštini bolesni ljudi. Svaka čast onima koji su penzioneri i pored svih dešavanja u svim bivšim državama su uspeli da ostanu zdravi. Znači, penzioneri često boluju od nekih bolesti i kao i svaki bolestan čovek uradili bi sve samo da im bude bolje tj. da poprave svoje zdravstveno stanje. Tako da taj veoma moralan čovek lepo pozove penzionere, plati im večeru i ubedi ih kako baš njegov proizvod im treba da bi oni popravili svoje zdravstveno stanje. Pri tome im izađe u susret i svoj proizvod koji i sidu leči proda u nekoliko rata. Znači svesno im naudi do maksimuma. Prvo im ulije nadu da će im biti bolje, a zatim im dozvoli da mu ostanu dužni mesecima tj. da isplaćuju svoje ukazano poverenje na nekoliko rata.
E sad, mi malo mlađi koristimo računar i druga sredstva informisanosti i možemo da nađemo razne načine da se zaštitimo od telemarketinga. Samo ću spomenuti par:
- Izbrišite broj telefona iz javnog telefonskog imenika.
- Uključite identifikaciju poziva i nemojte se javljati na nepoznate brojeve
- Zatražite puno ime firme i kontakt telefon. Proverite ih na APR-u. Ako ta firma ne postoji pozovite im i recite im da ćete ih prijaviti kao uznemiravanje. Ukoliko firma postoji, pozovite ih i tražite da se vaš broj izbaci iz njihove baze podataka i da vas vise ne zovu. Ukoliko se i pored toga nastavi uznemiravanje imate puno pravo da se žalite povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Tržišnoj inspekciji.
Ali da se vratim na pitanje gore. Kako da se neki penzioner koji nije upoznat sa celom pričom zaštiti od svega? Ja imam predlog da pričate sa ljudima o ovim problemima. Pogotovo sa starijim ljudima, da im ukažete šta da rade, i da ih uputite da se informišu. Pomoći im tako što ćete se zainteresovati da li neko treba da reši neki problem i pokušati da im pomognete tako što ćete pokušati da nađete rešenje.
Žao mi je ljudi koji bivaju prevareni. Samo nam još to treba, da nam neko na fin način otima pare.
